fbpx

Uticaj kolagena na smanjenje stresa

Hronični stres dovodi do povišenih hormona stresa koji oštećuju kolagen i narušavaju imunološku funkciju. U dvostrukom udaru, stres takođe smanjuje proizvodnju kolagena. Stres ima razoran uticaj na kolagen i oštećuje kosti, zglobove i kožu.

 

Šta je stres?

 

Stres se može definisati kao stanje zabrinutosti ili mentalne napetosti uzrokovano teškom situacijom. Stres je prirodan ljudski odgovor koji podstiče telo i um  da se pozabavi izazovima i pretnjama u svakodnevnim životnim situacijama. Svi doživljavaju stres u određenoj meri. Način na koji se reaguje na stres, međutim, čini veliku razliku u daljem funkcionisanju.

 

Kako stres utiče na ljudski organizam?

 

Stres utiče i na um i na telo. Previše stresa može izazvati probleme fizičkog i mentalnog zdravlja. Učenje o stresu, situacijama koje ga izazivaju i načinima kako se mogu preduprediti takve situacije može u velikoj meri pomoći da se ukolni ili umenji osećaj preopterećenosti i podržati mentalno i fizičko blagostanje.

 

Koji su prvi simptomi stresa?

 

Stres otežava opuštanje i može doći sa nizom emocija, uključujući anksioznost i razdražljivost. Kada je organizam pod stresom, može doći do otežane koncentracije, glavobolje, uznemirenog stokama ili problema sa spavanjem. Može se desiti da stres utiče i na apetit, pa doći do situacije da se on potpuno izgubi ili se neobično poveća. Hronični stres može pogoršati već postojeće zdravstvene probleme i može povećati upotrebu alkohola, duvana i slično.

 

Stresne situacije takođe mogu izazvati ili pogoršati stanja mentalnog zdravlja, najčešće anksioznost i depresiju. Ukoliko se simptomi depresije ili dužeg perioda anksioznosti prepoznaju, veoma je bitno obratiti se stručnjaku, koji bi na pravi način mogao da sagleda siguraciju i uputi na tehnike za smanjivanje i uklanjanje problema.

 

Da li svi isto reaguju na stres?

 

Svaka individua različito reaguje na stresne situacije. Stilovi suočavanja sa stresom i simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Prirodno je osećanje stresa u izazovnim situacijama kao što su razgovori za posao, školski ispiti, nerealno opterećenje, nesiguran posao ili sukob sa porodicom, prijateljima ili kolegama.

 

Za mnoge stres se vremenom smanjuje kako se situacija poboljšava ili kako nauče da se emocionalno nose sa situacijom. Stres ima tendenciju da bude široko rasprostranjen tokom događaja kao što su velike ekonomske krize, epidemije bolesti, prirodne katastrofe, rat i nasilje u zajednici.

 

Na koji način se može uticati na stres?

 

Vodič SZO za upravljanje stresom “Raditi ono što je važno u vreme stresa”  ima za cilj da opremi ljude praktičnim veštinama da se nose sa stresom. Nekoliko minuta svakog dana dovoljno je da se uvežbaju tehnike samopomoći vodiča. Vodič se može koristiti samostalno ili uz prateće audio vežbe.

 

Održavanje dnevne rutine

 

Dnevni raspored i rutine mogu pomoći da se efikasno iskoristi vreme i da se stekne osećaj više kontrole. Određivanje vremena za redovne obroke, vreme sa članovima porodice, vežbanje, dnevne poslove i druge rekreativne aktivnosti je korisno kako bi se postigao neki red u sistemu koji u stresnim situacijama deluje potpuno komplikovano.

 

Dovoljno sna

 

Dovoljno sna je važno i za telo i za um. Spavanje popravlja, opušta i podmlađuje telo i može pomoći da se preokrene efekat stresa.

 

Povezivanje sa drugima

 

Kontakt sa porodicom i prijateljima i deljenje briga i osećanja sa ljudima u okolini može biti delotvorno u borbi sa stresnom situacijom. Povezivanje sa drugima može podići raspoloženje i pomoći u osećanju pripadnosti.

 

Izbalansirana ishrana

 

Postoji stara izreka “Ono si što jedeš” i ona zaista pokazuje značaj ishrane na svadkodnevni život. Briga o namirnicama koje se biraju i adekvatnim suplementima je od velike važnosti kako bi se unapredilo psiho-fizičko zdravlje.

 

Trening

 

Redovna dnevna vežba može pomoći u smanjenju stresa. Ovo može uključivati hodanje, kao i intenzivniji trening.

 

Veza između stresa i kolagena

 

Hronični stres oštećuje kolagen na dva načina: direktno kroz neku inflamaciju i indirektno smanjenjem proizvodnje kolagena.

 

Hronični stres aktivira osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde (HPA) i simpatički nervni sistem (SNS), od kojih oba regulišu odgovor tela na izazove i pretnje – bilo da se radi o anksioznosti zbog predstojećeg događaja, borbi protiv obične prehlade ili generalno stresnih okolnosi. HPA osa se sastoji od hipotalamusa i hipofize (u mozgu) i nadbubrežnih žlezda (male žlezde pričvršćene za vrh bubrega). Nadbubrežne žlezde su one koje oslobađaju hormon stresa kortizol koji razgrađuje kolagen.

 

Stres povećava proinflamatorne molekule, kao što su interleukin-1 beta (IL1-beta) i faktor nekroze tumora-alfa (TNF-alfa). Dugoročno, hronični stres može dovesti do neravnoteže između proinflamatornih i antiinflamatornih molekula. Poput kortizola, hronično povišenje inflamatornih molekula takođe oštećuje kolagen. IL1-beta i TNF-alfa takođe smanjuju sposobnost tela da stvara novi kolagen.

 

Ako to nije dovoljno, upala takođe čini kolagen čvršćim i manje fleksibilnim. To radi stvaranjem naprednih krajnjih proizvoda glikacije (AGE) koji se vezuju za kolagen i oštećuju ga. Akumulacija AGE je povezana sa lošijim vidom zbog toga što sočivo u oku postaje čvršće, ukrućenje arterija, faktor rizika za visok krvni pritisak i srčana oboljenja, čvršća i manje gipka koža i tetive i lošije zdravlje kostiju.

 

Kolagen pomaže u mnogim različitim zdravstvenim aspektima

 

Iako nije opšte poznato, kolagen je dobar lek za anksioznost, i može pomoći na mnogo načina. Neke od prednosti kolagena su: 

 

  • Bolji san – Dokazano je da pomaže kod nesanice. Mnogi ljudi smatraju da kada više spavaju, imaju manje anksioznosti. 
  • Viši nivoi energije – Kolagen bi trebalo da pruži podsticaj u nivoima energije. 
  • Pozitivno utiče na raspoloženje – Postoje dokazi koji ukazuju na to da je kolagen “pojačivač raspoloženja”. 

 

Zaključak

 

Hronični stres, sveprisutan u savremenom životu, ima dubok i štetan uticaj na ljudski organizam, posebno na strukturu kolagena. Oštećenje kolagena izazvano stresom događa se na dva načina: prvo, direktno kroz inflamaciju aktiviranu hormonom stresa kortizolom, a drugo, indirektno smanjenjem proizvodnje kolagena.

 

Simptomi stresa, koji uključuju anksioznost, razdražljivost, poteškoće sa snom i promene u apetitu, često se manifestuju kroz oštećenje kolagena. Ključna uloga hormona stresa u ovom procesu, zajedno sa proinflamatornim molekulama, stvara neprijateljsko okruženje za kolagen.

 

Međutim, pozitivan uticaj kolagena na smanjenje stresa otvara perspektivu za poboljšanje mentalnog i fizičkog blagostanja.

Probudite svoje zdrave navike